↧
DRUG MARKO I UDBA OPLJAČKALI SRBE
↧
Kako se sa svojim fanovima druži Mina Lazarević,a kako Andrej Šepetkovski(16. LIFFE festival u Leskovcu)
Na otvaranju 16. LIFFEfestivala u Leskovcu,svoj koncert imala je glumica Mina Lazarević,u kafiću ,,Promenada'' ,sa početkom u 22 časa,i zakašnjenjem od 10 minuta.Mina i koncert?Da,upravo tako,Mina Lazarević je i ranije imala svoje muzičke nastupe,a ne samo glumačke,takmičila se i na muzičkim festivalima,samo što nije ozbiljno ganjala muzičku karijeru,tako da ovaj podatak uopšte nije novost.
Ovaj koncert predviđen je da bude veče filmske muzike,što je Mina gledala da to dosledno odradi,mada je u repertoaru bilo malo odstupanja.Inače,što se samog repertoara tiče,sve pesme su bile izvedene na engleskom jeziku,i pretežno su izvedene pesme iz hollywoodskihfilmova.Ništa,hajde da navedem pesme koje su bar meni lično bile poznate,pošto su veoma slabo bile emitovane;ipak su to bili singlovi rezervisani za konkretne filmove.Dakle,reč je o pesmi iz filma ,,Boja noći'' iz '94-te,poznata pod naslovom ,,Colour of the night'',potom kad smo kod odstupanja,bila je izvedena pesma Tine Turner ,,The best'',pa je tu bio i blok pesama švedskog pop kvarteta ,,ABBA'' tipa Money,money,money,The winner takes it all,Dancing queen,Gimme,gimme,gimme i Waterloo,tako da je aktuelna glumica sa svojim bendom uspela publiku da podseti na neke svetlije dane svetske pop kulture.Takođe,treba pomenuti da je sa Minom Lazarević pevala i njena kuma,takođe glumica,ne tako poznata Tijana Knežević,koja je publiku fascinirala svojim glasom,i tako uspešno odmenila po malo prehlađenu Minu Lazarević.One su se naizmenično smenjivale,tako što bi prvo jedna pevala jednu pesmu,pa potom druga drugu,pa nešto zajedno u duetu,tako da su imale vremena naizmenično i za rad,i za odmor.Tom prilikom sam i ulovio Minu Lazarević,koja je bez problema prihvatila fotkanje,i bila jako ljubazna.
Dok sam pratio koncert,primetio sam neka lica,meni malo draga,ali i neka druga lica meni malo nedraga.U pitanju su glumac Andrej Šepetkovski,i političar Goran Vesić.Iskren da budem,Vesu Vesaru ne preferiram,jer ga zbog svih njegovih aktivnosti nažalost uopšte ne cenim kao čoveka.Što se Andreja Šepetkovskog tiče,o njemu kao glumcu imam veliko mišljenje,smatram da je ulogu Gvozdena u seriji ,,Jelena'' doneo maestralno;tako sam ga i zapamtio.Zato sam odlučio da ga upoznam i nisam pogrešio!Da,upravo tako,nisam pogrešio,čovek je korektan i ljubazan sa publikom.
![]()
Dakle,to je to.Šta bih još mogao da kažem,Mina se zahvalila publici,rekavši da je uživala,što znači da je možemo opet očekivati,što da ne.Moram da priznam,da nisam mogao da izdržim,a da ne čestitam interpretaciju Tijani Knežević;stvarno je pevala maestralno,njen glas je praznik za uši,ali i moja topla preporuka publici.
↧
↧
Kako se Nikola Čuturilo Čutura druži sa svojim fanovima?
![]()
Ovo mi je najbolji selfi do sada.Mislim da sam ovde najbolje ispao.
Nikola Čuturilo Čutura imao je promociju svog albuma ,,Priče iz depoa'',a u sklopu leskovačkog filmskogLIFFEfestivala 15.09.2023.godine u kafiću ,,Promenada'',sa početkom u 22 časa,i zakašnjenjem od 15 minuta.Ovaj,kako za sebe voli da kaže sofisticirani rocker,je izveo pesme iz svog albuma,kao i pesme iz svoje karijere koje je ranijih godina snimao.Takođe ne smem da zaboravim,da je izveo i onaj njegov čuveni hit ,,Voli me'',koji se inače vrti decenijama na radio stanicama,i da je sa njom zatvorio koncert,ili bolje reći promociju,koja je trajala više od sat i po.Ovde je Nikola i pored svojih pesama izveo i pesmu ,,Riblje čorbe'' ,,Sutra me probudi''.Inače,Nikola ne krije podatak da je nekada bio član pomenute grupe,ali je u javnosti slabo forsirao činjenicu da je bio član ,,Električnog orgazma'',pre nego da pristupi ,,Čorbi'',kao i to da je puno bendova dotle promenio,i da se na kraju,krajem '80-ih odlučio na solo karijeru.Ono što još moram da kažem,jeste da unutar pomenutog kafića nisu mogli da pristupe,oni koji nisu rezervisali stolove,tako da sam veći deo koncerta pratio u bašti istog,pijući piće na račun kuće.Kada se sve završilo,normalno prošetao sam do toaleta,i tako posle toga iskoristio priliku da priđem stolu za kojim je sedeo pomenuti muzičar i zapitam ga za fotografisanje,na šta je on doborovljno pristao.Pošto muzički opus ovog lika većem delu stanovništva nije poznat,ostaje mi da u prilogu ovde ostavim album,koji je dotični promovisao.
↧
Kako se sa svojim fanovima druži Miloš Radivojević,a kako Svetozar Cvetković?
![]()
Ovogodišnji dobitnik Grand Prix nagrade ,,Živojin Žika Pavlović'' i čovek koji je otvorio 16. po redu LIFFEfestival
Reditelj Miloš Miša Radivojević imao je tribinu ,,U krupnom planu'',u holu LKC-a,na prvom spratu,u 18 časova,sa zakašnjenjem od nekih 2-3 minuta,i s' moje i s'rediteljeve strane,paralelno.Razgovor sa ovim rediteljem,kao i sa dosadašnjim učesnicima ove tribine,vodila je svima do sada već poznata Ivana Ristić,gde smo uz njenu pomoć imali prilike da od pomenutog reditelja saznamo mnogo štošta.Naime,proslavljeni reditelj(ja ga pamtim po kultnoj seriji ,,Gore-dole'' iz '95.godine) nam je otkrio da je odrastao u ratnim uslovima,da je bio nestašno i neposlušno dete,veoma odbojan na kritike i batine,gde je bukvalno znao da zbriše od kuće,zapali kod ortaka,i ne vraća se kući po nedelju dana,tako da kako sam navodi,nije baš bilo pametno istući takvog klinca.Kada je došlo vreme za studiranje,deka Miša nam je rekao da ni tada baš nije bio poslušan;učio je ono što je on hteo,pa je tako prvo upisao filozofiju,da bi se kasnije prebacio na fimskurežiju.Miloš Radivojević je tom prilikom rekao,da smatra da kada čovek napuni 18 godina u svom životu,da je on tada zrela osoba,i da niko ne treba da mu se meša u donošenju svojih odluka,rekavši:,,nemojte da radite ono što vam kažu,ako hoćete slikarstvo,upište slikarstvo,ili ako hoćete veterinu,upište veterinu,ali neka to bude vaša odluka,a ne da vaši roditelji donose životne odluke umesto vas.''Možda je i bio u pravu,ja kada sam u 15. godini svog života izabarao trgovačku školu,bio sam najbolji učenik u odeljenju,gde su mi profesori savetovali,da se dalje obrazujem.Tom prilikom je moj otac izvršio pritisak na mene,da studiram pravo,gde sam se namučio samo tako,fakultet jesam završio,evo i do pravosudnog ispita došao,ali šanse za posao su ravne nažalost nuli,kako trenutno stanje stoji.Čak šta više,imao sam oštre sukobe sa njim oko izbora smera na trećoj godini studija,jer sam želeo da izučavam pravno-ekonomsku oblast,a on je hteo da se bavim građanskom parnicom;na kraju je moja odluka pobedila.Neverovatno je da je moj ćale bio i protiv toga da ja stažiram u okviru pravno-ekonomske oblasti,gde sam nažalost godinu dana nakon svojih studija izvisio i odsedeo kući,jer tamo gde je on hteo da budem,nije bilo mesta za mene,jer nisam imao vezu.Na kraju,kada je nažalost preminuo,ja sam svoj pripravnički staž obavio u leskovačkom Privrednom sudu;pozdrav svima iz te institucije,koji su mi tada izašli u susret ovom prilikom,i koji su naravno i danas dobri sa mnom.
Dobro,malo sam karikirao sa Mišinim navodima o obrazovanju,sada da se posvetim njegovim lekcijama o filmu.Dakle,Miša Radivojević nam kaže kako je sam film počeo na ideji pokretne slike,ali je u međuvremenu pokrao fazone iz drugih oblasti,kao što su muzika,književnost i arhitektura,pa je tako daleko odmakao od pokretne slike.Međutim,Miša Radivojević osvrće se i na sadašnju situaciju u filmskoj industriji,gde navodi kako je ona danas u krizi.Miloš je tom prilikom naveo da film nekad i film danas,jedno s' drugim nemaju veze.Rekao je tom prilikom,kako je nekad film bio umetnost i doživljaj,a danas je to rutina,kao da robu proizvodite.Naveo je tom prilikom,da mu smeta to što su naši iz Hollywooda dosta poprimili,i da je tako film izgubio na kreativnosti,jer su zapadnjaci uložili trud od 150 godina da osmisle takvu koncepciju,dok smo mi film doživeli malo drugačije.Naime,dok su oni gledali da preko filma ostvare profit i da to rade bez emocija,naši su gledali da tu ulože svoje emocije,svoju maštu,da se sprijatelje tokom poslovne saradnje,da bukvalno svoj privatan život prikažu na filmu.Miloš je naveo da često na razvoju nekog filmskog lika glumac,scenarista i reditelj,znali su da se međusobno konsultuju,dok je danas to po principu naređenje-izvršenje.Miloš Radivojević je takođe naveo,da čovek mora radi stvaranja filma,da uloži celog sebe,da bukvalno zapostavi svoju porodicu,i da mu se često dešavalo da ode na teren gde radi film,i da se vrati kući bukvalno u jutarnje sate,u doba doručka koji niko neće tada da ga jede.Međutim,navodi da je to bilo jedno divno iskustvo,jer se dešavalo,da sa scenaristom i glumcima sednu u Citroenov ,,Spaček'',pođu iz Beograda za Zagreb,gde su tamo na terenu snimali,i kako je to bio spor auto,oni su imali prilike da u toku dugotrajnog razgovora razmene svoja poslovna iskustva,da se tako novim profesionalnim saznanjima obogate,i da se tako dogovore kako da taj kulturni projekat iznesu na najbolji mogući način.Miloš takođe navodi,da je danas to nemoguće uz ova moćna vozila,gde se sve radi brzo i ekspresno.Ipak,on se osvrnuo i na neke rizične situacije u svom radnom veku,gde je naveo kako je nekad morao i noću da putuje autobusom,da bi stigao na teren da režirafilm,pa je bukvalno morao da motri,da ga ne napadne neka budala ili neki ludak,na šta mu se publika nasmejala,jer ga nažalost nisu razumeli.Moraću sada ponovo da karikiram;evo kako sam dogurao do pravosudnog ispita,često sam na relaciji Leskovac-Beograd i nazad,tako da znam šta se dešava.Do sada sam,hvala Bogu dobro prolazio,ali sam se zato uvek muški premoren s' puta vraćao i nažalost u nevreme putovao.Ono što je možda takođe bitno,jeste i to što je Miloš Radivojević rekao da je svaki čovek univerzum za sebe,i da svako od nas različito doživljava ljubav,mržnju,rat,sukob,tako da je stvarno neumesno da nam on drži pridike o tome,i da nam kroz film takve stvari prezentuje.Ovde je usledio savet svima,da zaboravimo na poistovećivanje sa drugima,već da gledamo da budemo originalni,tako da ovaj stav pozdravljam i podržavam.On je tom prilikom naveo,da u filmureditelj treba da se potrudi da prikaže sebe kroz druge likove tj. onako kako on doživljava scenario,a ne kao što danas njegove mlađe kolege rade,da naprave stvar koju će tržište hteti da plati,kao da prave fabričke proizvode.Takođe,Miloš Radivojević je izneo i jedan detalj iz svog privatnog života,kako je '80-ih godina prošlog veka izgubio sluh,pa je morao da se leči od toga,jer niti je mogao koncerte da posećuje,niti ton filmove da gleda,ali je ipak tom prilikom gledao šta drugi režiraju,i video da naši ne treba uopšte da se bave inostranom kinematografijom,niti da bilo koga kopiramo,zato što je mentalitet publike od područja,do područja različit.Ovo me podsetilo opet na moje studentske dane,gde sam naučio da ni u dve države,ustavi ne mogu biti potpuno identični,niti mogu dve države da imaju potpuno istu ekonomsku politiku,jer se i jedno i drugo kroje prema mentalitetu naroda i prema geografskim prilikama(ovo drugo se odnosi na ekonomiju).Miloš je tada tom prilikom naveo,da mi trebamo da gledamo u svoje dvorište i da stvaramo svoj svet,a ne da nam kapu drugi kroje.Takođe,dotični je naveo,da on baš komunjarama nije bio podoban,jer je hteo slobodno da stvara,i nije hteo da ga niko ograničava,niti da mu nameće svoje principe,zbog čega je često sa svojim stvaralaštvom bio tada marginalizovan,jer je i sam imao antikomunistčke stavove,mada je vodio računa da ga to skupo ne košta.Takođe,Miloš je predložio da malo trebamo unazad da se vratimo,makar u '80-e,u suprotnom ćemo doživeti da se neki minifilmovi snimaju na smart telefonima,a to će onda izgubiti svaki smisao.Šta više reći,baš puno informacija,hajde da malo privodim kraju.Dakle,Miša kao i uvek ljubazan sa publikom,malo i duhovit,konkretno mene je zezao,da se fotografišemo iz profila,a ne ampas,mada sam na njegovu šalu ozbiljno odgovorio da je ampas ipak bolja opcija.Takođe,ovde je bio prisutan i glumac Svetoazar Cvetković,koji je u publici pratio ovu tribinu,ali je fanovima takođe bio dostupan.Inače,ovaj glumac je bio prisutan i na otvaranju pomenutog festivala pored Dragana Petrovića Peleta,Dare Džokić i Andreja Šepetkovskog,o kome sam pre par dana pisao;Pele i Dara nisu bili na koncertu posle otvaranja,ali verujem da ni sa njima publika nije imala problema,Peleta sam čak i upoznao jednom prilikom.![]()
Kada se sve završilo,prošetao sam do hola LKC-a u prizemlju,ne bi li našao tablu na kojoj piše ,,Kaloderm sapunara'',jer na mestu kulturnog centra bila ta sapunara porodice Vlajčić pre II svetskog rata,ali sam umesto te table pronašao uspomenu iz moje blikse prošlosti;radi se o klaviru koji je moj otac restaurirao pre 7 godina.Istog momenta,stvorila mi se slika u glavi kako je taj klavir ruiniran stigao kod nas,skoro pred raspadanje,a danas izgleda kao da je tek kupljen.To je sećanje koje po malo boli,jer klavir je tu,a moj otac više nije,ali je to i sećanje koje vredi;predmet koji me opominje.
Reditelj Miloš Miša Radivojević imao je tribinu ,,U krupnom planu'',u holu LKC-a,na prvom spratu,u 18 časova,sa zakašnjenjem od nekih 2-3 minuta,i s' moje i s'rediteljeve strane,paralelno.
Razgovor sa ovim rediteljem,kao i sa dosadašnjim učesnicima ove tribine,vodila je svima do sada već poznata Ivana Ristić,gde smo uz njenu pomoć imali prilike da od pomenutog reditelja saznamo mnogo štošta.
Naime,proslavljeni reditelj(ja ga pamtim po kultnoj seriji ,,Gore-dole'' iz '95.godine) nam je otkrio da je odrastao u ratnim uslovima,da je bio nestašno i neposlušno dete,veoma odbojan na kritike i batine,gde je bukvalno znao da zbriše od kuće,zapali kod ortaka,i ne vraća se kući po nedelju dana,tako da kako sam navodi,nije baš bilo pametno istući takvog klinca.
Kada je došlo vreme za studiranje,deka Miša nam je rekao da ni tada baš nije bio poslušan;učio je ono što je on hteo,pa je tako prvo upisao filozofiju,da bi se kasnije prebacio na fimskurežiju.Miloš Radivojević je tom prilikom rekao,da smatra da kada čovek napuni 18 godina u svom životu,da je on tada zrela osoba,i da niko ne treba da mu se meša u donošenju svojih odluka,rekavši:,,nemojte da radite ono što vam kažu,ako hoćete slikarstvo,upište slikarstvo,ili ako hoćete veterinu,upište veterinu,ali neka to bude vaša odluka,a ne da vaši roditelji donose životne odluke umesto vas.''Možda je i bio u pravu,ja kada sam u 15. godini svog života izabarao trgovačku školu,bio sam najbolji učenik u odeljenju,gde su mi profesori savetovali,da se dalje obrazujem.Tom prilikom je moj otac izvršio pritisak na mene,da studiram pravo,gde sam se namučio samo tako,fakultet jesam završio,evo i do pravosudnog ispita došao,ali šanse za posao su ravne nažalost nuli,kako trenutno stanje stoji.Čak šta više,imao sam oštre sukobe sa njim oko izbora smera na trećoj godini studija,jer sam želeo da izučavam pravno-ekonomsku oblast,a on je hteo da se bavim građanskom parnicom;na kraju je moja odluka pobedila.Neverovatno je da je moj ćale bio i protiv toga da ja stažiram u okviru pravno-ekonomske oblasti,gde sam nažalost godinu dana nakon svojih studija izvisio i odsedeo kući,jer tamo gde je on hteo da budem,nije bilo mesta za mene,jer nisam imao vezu.Na kraju,kada je nažalost preminuo,ja sam svoj pripravnički staž obavio u leskovačkom Privrednom sudu;pozdrav svima iz te institucije,koji su mi tada izašli u susret ovom prilikom,i koji su naravno i danas dobri sa mnom.
Dobro,malo sam karikirao sa Mišinim navodima o obrazovanju,sada da se posvetim njegovim lekcijama o filmu.Dakle,Miša Radivojević nam kaže kako je sam film počeo na ideji pokretne slike,ali je u međuvremenu pokrao fazone iz drugih oblasti,kao što su muzika,književnost i arhitektura,pa je tako daleko odmakao od pokretne slike.Međutim,Miša Radivojević osvrće se i na sadašnju situaciju u filmskoj industriji,gde navodi kako je ona danas u krizi.Miloš je tom prilikom naveo da film nekad i film danas,jedno s' drugim nemaju veze.Rekao je tom prilikom,kako je nekad film bio umetnost i doživljaj,a danas je to rutina,kao da robu proizvodite.Naveo je tom prilikom,da mu smeta to što su naši iz Hollywooda dosta poprimili,i da je tako film izgubio na kreativnosti,jer su zapadnjaci uložili trud od 150 godina da osmisle takvu koncepciju,dok smo mi film doživeli malo drugačije.Naime,dok su oni gledali da preko filma ostvare profit i da to rade bez emocija,naši su gledali da tu ulože svoje emocije,svoju maštu,da se sprijatelje tokom poslovne saradnje,da bukvalno svoj privatan život prikažu na filmu.Miloš je naveo da često na razvoju nekog filmskog lika glumac,scenarista i reditelj,znali su da se međusobno konsultuju,dok je danas to po principu naređenje-izvršenje.Miloš Radivojević je takođe naveo,da čovek mora radi stvaranja filma,da uloži celog sebe,da bukvalno zapostavi svoju porodicu,i da mu se često dešavalo da ode na teren gde radi film,i da se vrati kući bukvalno u jutarnje sate,u doba doručka koji niko neće tada da ga jede.Međutim,navodi da je to bilo jedno divno iskustvo,jer se dešavalo,da sa scenaristom i glumcima sednu u Citroenov ,,Spaček'',pođu iz Beograda za Zagreb,gde su tamo na terenu snimali,i kako je to bio spor auto,oni su imali prilike da u toku dugotrajnog razgovora razmene svoja poslovna iskustva,da se tako novim profesionalnim saznanjima obogate,i da se tako dogovore kako da taj kulturni projekat iznesu na najbolji mogući način.Miloš takođe navodi,da je danas to nemoguće uz ova moćna vozila,gde se sve radi brzo i ekspresno.Ipak,on se osvrnuo i na neke rizične situacije u svom radnom veku,gde je naveo kako je nekad morao i noću da putuje autobusom,da bi stigao na teren da režirafilm,pa je bukvalno morao da motri,da ga ne napadne neka budala ili neki ludak,na šta mu se publika nasmejala,jer ga nažalost nisu razumeli.Moraću sada ponovo da karikiram;evo kako sam dogurao do pravosudnog ispita,često sam na relaciji Leskovac-Beograd i nazad,tako da znam šta se dešava.Do sada sam,hvala Bogu dobro prolazio,ali sam se zato uvek muški premoren s' puta vraćao i nažalost u nevreme putovao.
Ono što je možda takođe bitno,jeste i to što je Miloš Radivojević rekao da je svaki čovek univerzum za sebe,i da svako od nas različito doživljava ljubav,mržnju,rat,sukob,tako da je stvarno neumesno da nam on drži pridike o tome,i da nam kroz film takve stvari prezentuje.Ovde je usledio savet svima,da zaboravimo na poistovećivanje sa drugima,već da gledamo da budemo originalni,tako da ovaj stav pozdravljam i podržavam.On je tom prilikom naveo,da u filmureditelj treba da se potrudi da prikaže sebe kroz druge likove tj. onako kako on doživljava scenario,a ne kao što danas njegove mlađe kolege rade,da naprave stvar koju će tržište hteti da plati,kao da prave fabričke proizvode.
Takođe,Miloš Radivojević je izneo i jedan detalj iz svog privatnog života,kako je '80-ih godina prošlog veka izgubio sluh,pa je morao da se leči od toga,jer niti je mogao koncerte da posećuje,niti ton filmove da gleda,ali je ipak tom prilikom gledao šta drugi režiraju,i video da naši ne treba uopšte da se bave inostranom kinematografijom,niti da bilo koga kopiramo,zato što je mentalitet publike od područja,do područja različit.Ovo me podsetilo opet na moje studentske dane,gde sam naučio da ni u dve države,ustavi ne mogu biti potpuno identični,niti mogu dve države da imaju potpuno istu ekonomsku politiku,jer se i jedno i drugo kroje prema mentalitetu naroda i prema geografskim prilikama(ovo drugo se odnosi na ekonomiju).Miloš je tada tom prilikom naveo,da mi trebamo da gledamo u svoje dvorište i da stvaramo svoj svet,a ne da nam kapu drugi kroje.Takođe,dotični je naveo,da on baš komunjarama nije bio podoban,jer je hteo slobodno da stvara,i nije hteo da ga niko ograničava,niti da mu nameće svoje principe,zbog čega je često sa svojim stvaralaštvom bio tada marginalizovan,jer je i sam imao antikomunistčke stavove,mada je vodio računa da ga to skupo ne košta.Takođe,Miloš je predložio da malo trebamo unazad da se vratimo,makar u '80-e,u suprotnom ćemo doživeti da se neki minifilmovi snimaju na smart telefonima,a to će onda izgubiti svaki smisao.Šta više reći,baš puno informacija,hajde da malo privodim kraju.Dakle,Miša kao i uvek ljubazan sa publikom,malo i duhovit,konkretno mene je zezao,da se fotografišemo iz profila,a ne ampas,mada sam na njegovu šalu ozbiljno odgovorio da je ampas ipak bolja opcija.Takođe,ovde je bio prisutan i glumac Svetoazar Cvetković,koji je u publici pratio ovu tribinu,ali je fanovima takođe bio dostupan.Inače,ovaj glumac je bio prisutan i na otvaranju pomenutog festivala pored Dragana Petrovića Peleta,Dare Džokić i Andreja Šepetkovskog,o kome sam pre par dana pisao;Pele i Dara nisu bili na koncertu posle otvaranja,ali verujem da ni sa njima publika nije imala problema,Peleta sam čak i upoznao jednom prilikom.
Kada se sve završilo,prošetao sam do hola LKC-a u prizemlju,ne bi li našao tablu na kojoj piše ,,Kaloderm sapunara'',jer na mestu kulturnog centra bila ta sapunara porodice Vlajčić pre II svetskog rata,ali sam umesto te table pronašao uspomenu iz moje blikse prošlosti;radi se o klaviru koji je moj otac restaurirao pre 7 godina.Istog momenta,stvorila mi se slika u glavi kako je taj klavir ruiniran stigao kod nas,skoro pred raspadanje,a danas izgleda kao da je tek kupljen.To je sećanje koje po malo boli,jer klavir je tu,a moj otac više nije,ali je to i sećanje koje vredi;predmet koji me opominje.
↧
Izbrisane filmske scene
Dokle više cenzure?Dokle borbe sa istinom?Dokle njenog zataškavanja?Kad će doći ta sloboda umetnosti?Šta mi to gledamo po bioskopima,na TV ekranima?Zašto nam ovo rade?Ovo stvarno nije fer.Narode,dobro došli u svet izbrisanih filmskih scena,zaronimo u otkrivanje novih tajni,sledi još jedna bitna tema.
1.Bolji život
Kada su jugoslovenski komunisti saznali za Čkaljino poreklo,on je od tada imao neprilika.Tada su počeli da forsiraju po domaćim filmovimaNikolu Simića kao zamenu za Čkalju,podučeni iskustvom iz serije ,,Više od igre'',gde je Čkalja tada odbio ulogu Gulivera,jer je bio u sukobu sa Pavlom Vujisićem,a trebao je zajedno sa njim da igra.U seriji ,,Bolji život''Čkalja je tumačio izvesnog Brankovića,ali je tadašnja UDBA zahtevala od scenariste Siniše Pavića i reditelja Mihaila Vukobratovića da izbrišu što više scena u kojima je Čkalja igrao,ako misle da serija ugleda svetlost dana i postane hit.Zato je sada isplivala jedna od tih izbrisanih scena,a verujem,da će ih biti još.
2.Terminator
Zar i ovde?Upravo tako,scena koja je trebala da se pojavi na početku filma ,,Sudnji dan'',drugi deo serijala ,,Terminator'',gde je publika trebala da vidi kako se Terminatoru menja čip u glavi,kada on od zlikovca(kakav je bio u prvom delu '84-e) postaje dobrica.Razlog za to,bio je strah kontrolora planete,da će narod provaliti mikročipovanje stanovništva s' kraja Biblije,i da to može izazvati globalnu pobunu protiv pomenute elite.
Evo još jednog takvog priloga.
3.Titanik
Jel' to beše Jugoslavija posle Tita,kako rekoše u predstavi ,,Policijska stanica''?Ha ha ha,dobro zvuči,mada je istina malo drugačija,u pitanju je obmana o brodu,ko se seća teksta koji sam objavio,mada ga nisam ja pisao;potonuo je Olimpik,a J.P. Morgan je rekao da mu je Titanik potonuo,kako bi od osiguravajuće kuće izvukao što veću lovu,ali evo scene koja je izbrisana.
A evo i kakav je kraj tog filma trebao da bude.
Što se one priče tiče,da u Titaniku ima scena,gde se čuje ,,Frano,donesi rakije jbt'',reč je o montaži koja nema veze sa istinom.Nažalost Hrvati pate od toga da se visoko kotiraju,ali im tako često to ne polazi za rukom.
4.Batman
Jao ne,moj junak iz detinjstva da posećuje Jokera u bolnici,i da ga pita za mišljenje o zločinima u Gothamu,ma ovo je 100% izbrisano,da ne bi razočarali publiku,e pa nećete.
A evo još jedne scene o Jokeru,nažalost grozne.
5.Čarobnjak iz Oza
Izbacili pesmu.
6.Osmi putnik
Jedna tužna scena.
7.Kad jaganjci utihnu
8.Spiker
9.Sam u kući 2
Aktuelne američke vlasti naredile,da scena sa Trumpom mora da bude izbrisana;njaa nisu fer.
10.Lord of the rings
Ne znam,ko ovo može da gleda;ja ne mogu,u svakom slučaju sa srećom.
11.Smrtonosno oružje
Kakav bezveze razlog,zbog dužine trajanja filma,brišu scenu.Jao ljudi,pa umetnost ne sme da ima ograničenja.Ljubav,nauka i umetnost ne smeju da znaju za granice!
12.Kill Bill 2(ubiti Bila 2)
13.Spiderman
Spremite se sada za sve izbrisane scene,gde ovaj junak ispušta paukovu mrežu.
14.Ratovi zvezda
15.X-men 3
Zver recituje Shakespearea.
16.Army of Darkness(armija tame)
17.Povratak u budućnost 3
18.Frozen 2
Molim vas,lišite makar decu teme s*ksualnosti,ako već nas odrasle time maltretirate,bar njih poštedite;pustite ih normalno da rastu.Ja kad sam bio dete,ovakvih tema nije bilo u dečjem programu.
❄️ Frozen 2: Deleted Scenes ❄️#SNLpic.twitter.com/cdiZqbTNyk
— Saturday Night Live - SNL (@nbcsnl) February 2, 2020
19.Lost Footage: Heartbreaking ,,Mrs. Doubtfire"
20.S*x i grad
Dobra tema,zar ne;meni se bar sviđa.Međutim,ovo nije kraj;duboko u sebi verujem da će isplivati još ovakvih detalja,i da ću uspeti da proširim ovu temu.Moram da priznam,da sam uživao dok sam ispisivao ove redove i postavljao ove klipove;ovo je za mene bila prava avantura!
Izvori:
Pecina posla
Haoss forum
Muški magazin
Srpska info
Stil Kurir
Zagreb info
IGN Adria
Index
Naslov:
Haoss forum
↧
↧
Istina o Dragiši Nedoviću
↧
Kako se sa svojim fanovima druži Miloš Radivojević,a kako Svetozar Cvetković?
![]()
Ovogodišnji dobitnik Grand Prix nagrade ,,Živojin Žika Pavlović'' i čovek koji je otvorio 16. po redu LIFFEfestival
Reditelj Miloš Miša Radivojević imao je tribinu ,,U krupnom planu'',u holu LKC-a,na prvom spratu,u 18 časova,sa zakašnjenjem od nekih 2-3 minuta,i s' moje i s'rediteljeve strane,paralelno.Razgovor sa ovim rediteljem,kao i sa dosadašnjim učesnicima ove tribine,vodila je svima do sada već poznata Ivana Ristić,gde smo uz njenu pomoć imali prilike da od pomenutog reditelja saznamo mnogo štošta.Naime,proslavljeni reditelj(ja ga pamtim po kultnoj seriji ,,Gore-dole'' iz '95.godine) nam je otkrio da je odrastao u ratnim uslovima,da je bio nestašno i neposlušno dete,veoma odbojan na kritike i batine,gde je bukvalno znao da zbriše od kuće,zapali kod ortaka,i ne vraća se kući po nedelju dana,tako da kako sam navodi,nije baš bilo pametno istući takvog klinca.Kada je došlo vreme za studiranje,deka Miša nam je rekao da ni tada baš nije bio poslušan;učio je ono što je on hteo,pa je tako prvo upisao filozofiju,da bi se kasnije prebacio na fimskurežiju.Miloš Radivojević je tom prilikom rekao,da smatra da kada čovek napuni 18 godina u svom životu,da je on tada zrela osoba,i da niko ne treba da mu se meša u donošenju svojih odluka,rekavši:,,nemojte da radite ono što vam kažu,ako hoćete slikarstvo,upište slikarstvo,ili ako hoćete veterinu,upište veterinu,ali neka to bude vaša odluka,a ne da vaši roditelji donose životne odluke umesto vas.''Možda je i bio u pravu,ja kada sam u 15. godini svog života izabarao trgovačku školu,bio sam najbolji učenik u odeljenju,gde su mi profesori savetovali,da se dalje obrazujem.Tom prilikom je moj otac izvršio pritisak na mene,da studiram pravo,gde sam se namučio samo tako,fakultet jesam završio,evo i do pravosudnog ispita došao,ali šanse za posao su ravne nažalost nuli,kako trenutno stanje stoji.Čak šta više,imao sam oštre sukobe sa njim oko izbora smera na trećoj godini studija,jer sam želeo da izučavam pravno-ekonomsku oblast,a on je hteo da se bavim građanskom parnicom;na kraju je moja odluka pobedila.Neverovatno je da je moj ćale bio i protiv toga da ja stažiram u okviru pravno-ekonomske oblasti,gde sam nažalost godinu dana nakon svojih studija izvisio i odsedeo kući,jer tamo gde je on hteo da budem,nije bilo mesta za mene,jer nisam imao vezu.Na kraju,kada je nažalost preminuo,ja sam svoj pripravnički staž obavio u leskovačkom Privrednom sudu;pozdrav svima iz te institucije,koji su mi tada izašli u susret ovom prilikom,i koji su naravno i danas dobri sa mnom.
Dobro,malo sam karikirao sa Mišinim navodima o obrazovanju,sada da se posvetim njegovim lekcijama o filmu.Dakle,Miša Radivojević nam kaže kako je sam film počeo na ideji pokretne slike,ali je u međuvremenu pokrao fazone iz drugih oblasti,kao što su muzika,književnost i arhitektura,pa je tako daleko odmakao od pokretne slike.Međutim,Miša Radivojević osvrće se i na sadašnju situaciju u filmskoj industriji,gde navodi kako je ona danas u krizi.Miloš je tom prilikom naveo da film nekad i film danas,jedno s' drugim nemaju veze.Rekao je tom prilikom,kako je nekad film bio umetnost i doživljaj,a danas je to rutina,kao da robu proizvodite.Naveo je tom prilikom,da mu smeta to što su naši iz Hollywooda dosta poprimili,i da je tako film izgubio na kreativnosti,jer su zapadnjaci uložili trud od 150 godina da osmisle takvu koncepciju,dok smo mi film doživeli malo drugačije.Naime,dok su oni gledali da preko filma ostvare profit i da to rade bez emocija,naši su gledali da tu ulože svoje emocije,svoju maštu,da se sprijatelje tokom poslovne saradnje,da bukvalno svoj privatan život prikažu na filmu.Miloš je naveo da često na razvoju nekog filmskog lika glumac,scenarista i reditelj,znali su da se međusobno konsultuju,dok je danas to po principu naređenje-izvršenje.Miloš Radivojević je takođe naveo,da čovek mora radi stvaranja filma,da uloži celog sebe,da bukvalno zapostavi svoju porodicu,i da mu se često dešavalo da ode na teren gde radi film,i da se vrati kući bukvalno u jutarnje sate,u doba doručka koji niko neće tada da ga jede.Međutim,navodi da je to bilo jedno divno iskustvo,jer se dešavalo,da sa scenaristom i glumcima sednu u Citroenov ,,Spaček'',pođu iz Beograda za Zagreb,gde su tamo na terenu snimali,i kako je to bio spor auto,oni su imali prilike da u toku dugotrajnog razgovora razmene svoja poslovna iskustva,da se tako novim profesionalnim saznanjima obogate,i da se tako dogovore kako da taj kulturni projekat iznesu na najbolji mogući način.Miloš takođe navodi,da je danas to nemoguće uz ova moćna vozila,gde se sve radi brzo i ekspresno.Ipak,on se osvrnuo i na neke rizične situacije u svom radnom veku,gde je naveo kako je nekad morao i noću da putuje autobusom,da bi stigao na teren da režirafilm,pa je bukvalno morao da motri,da ga ne napadne neka budala ili neki ludak,na šta mu se publika nasmejala,jer ga nažalost nisu razumeli.Moraću sada ponovo da karikiram;evo kako sam dogurao do pravosudnog ispita,često sam na relaciji Leskovac-Beograd i nazad,tako da znam šta se dešava.Do sada sam,hvala Bogu dobro prolazio,ali sam se zato uvek muški premoren s' puta vraćao i nažalost u nevreme putovao.Ono što je možda takođe bitno,jeste i to što je Miloš Radivojević rekao da je svaki čovek univerzum za sebe,i da svako od nas različito doživljava ljubav,mržnju,rat,sukob,tako da je stvarno neumesno da nam on drži pridike o tome,i da nam kroz film takve stvari prezentuje.Ovde je usledio savet svima,da zaboravimo na poistovećivanje sa drugima,već da gledamo da budemo originalni,tako da ovaj stav pozdravljam i podržavam.On je tom prilikom naveo,da u filmureditelj treba da se potrudi da prikaže sebe kroz druge likove tj. onako kako on doživljava scenario,a ne kao što danas njegove mlađe kolege rade,da naprave stvar koju će tržište hteti da plati,kao da prave fabričke proizvode.Takođe,Miloš Radivojević je izneo i jedan detalj iz svog privatnog života,kako je '80-ih godina prošlog veka izgubio sluh,pa je morao da se leči od toga,jer niti je mogao koncerte da posećuje,niti ton filmove da gleda,ali je ipak tom prilikom gledao šta drugi režiraju,i video da naši ne treba uopšte da se bave inostranom kinematografijom,niti da bilo koga kopiramo,zato što je mentalitet publike od područja,do područja različit.Ovo me podsetilo opet na moje studentske dane,gde sam naučio da ni u dve države,ustavi ne mogu biti potpuno identični,niti mogu dve države da imaju potpuno istu ekonomsku politiku,jer se i jedno i drugo kroje prema mentalitetu naroda i prema geografskim prilikama(ovo drugo se odnosi na ekonomiju).Miloš je tada tom prilikom naveo,da mi trebamo da gledamo u svoje dvorište i da stvaramo svoj svet,a ne da nam kapu drugi kroje.Takođe,dotični je naveo,da on baš komunjarama nije bio podoban,jer je hteo slobodno da stvara,i nije hteo da ga niko ograničava,niti da mu nameće svoje principe,zbog čega je često sa svojim stvaralaštvom bio tada marginalizovan,jer je i sam imao antikomunistčke stavove,mada je vodio računa da ga to skupo ne košta.Takođe,Miloš je predložio da malo trebamo unazad da se vratimo,makar u '80-e,u suprotnom ćemo doživeti da se neki minifilmovi snimaju na smart telefonima,a to će onda izgubiti svaki smisao.Takođe,pomenuti reditelj je rekao,kako nikada zanat ne trebamo učiti od najboljih,već treba učiti od osrednjih,zato što su najbolji sebični i svoje radno iskustvo i sva svoja saznanja kriju kao zmija noge.Šta više reći,baš puno informacija,hajde da malo privodim kraju.Dakle,Miša kao i uvek ljubazan sa publikom,malo i duhovit,konkretno mene je zezao,da se fotografišemo iz profila,a ne ampas,mada sam na njegovu šalu ozbiljno odgovorio da je ampas ipak bolja opcija.Takođe,ovde je bio prisutan i glumac Svetoazar Cvetković,koji je u publici pratio ovu tribinu,ali je fanovima takođe bio dostupan.Inače,ovaj glumac je bio prisutan i na otvaranju pomenutog festivala pored Dragana Petrovića Peleta,Dare Džokić i Andreja Šepetkovskog,o kome sam pre par dana pisao;Pele i Dara nisu bili na koncertu posle otvaranja,ali verujem da ni sa njima publika nije imala problema,Peleta sam čak i upoznao jednom prilikom.![]()
Kada se sve završilo,prošetao sam do hola LKC-a u prizemlju,ne bi li našao tablu na kojoj piše ,,Kaloderm sapunara'',jer na mestu kulturnog centra bila ta sapunara porodice Vlajčić pre II svetskog rata,ali sam umesto te table pronašao uspomenu iz moje blikse prošlosti;radi se o klaviru koji je moj otac restaurirao pre 7 godina.Istog momenta,stvorila mi se slika u glavi kako je taj klavir ruiniran stigao kod nas,skoro pred raspadanje,a danas izgleda kao da je tek kupljen.To je sećanje koje po malo boli,jer klavir je tu,a moj otac više nije,ali je to i sećanje koje vredi;predmet koji me opominje.
Reditelj Miloš Miša Radivojević imao je tribinu ,,U krupnom planu'',u holu LKC-a,na prvom spratu,u 18 časova,sa zakašnjenjem od nekih 2-3 minuta,i s' moje i s'rediteljeve strane,paralelno.
Razgovor sa ovim rediteljem,kao i sa dosadašnjim učesnicima ove tribine,vodila je svima do sada već poznata Ivana Ristić,gde smo uz njenu pomoć imali prilike da od pomenutog reditelja saznamo mnogo štošta.
Naime,proslavljeni reditelj(ja ga pamtim po kultnoj seriji ,,Gore-dole'' iz '95.godine) nam je otkrio da je odrastao u ratnim uslovima,da je bio nestašno i neposlušno dete,veoma odbojan na kritike i batine,gde je bukvalno znao da zbriše od kuće,zapali kod ortaka,i ne vraća se kući po nedelju dana,tako da kako sam navodi,nije baš bilo pametno istući takvog klinca.
Kada je došlo vreme za studiranje,deka Miša nam je rekao da ni tada baš nije bio poslušan;učio je ono što je on hteo,pa je tako prvo upisao filozofiju,da bi se kasnije prebacio na fimskurežiju.Miloš Radivojević je tom prilikom rekao,da smatra da kada čovek napuni 18 godina u svom životu,da je on tada zrela osoba,i da niko ne treba da mu se meša u donošenju svojih odluka,rekavši:,,nemojte da radite ono što vam kažu,ako hoćete slikarstvo,upište slikarstvo,ili ako hoćete veterinu,upište veterinu,ali neka to bude vaša odluka,a ne da vaši roditelji donose životne odluke umesto vas.''Možda je i bio u pravu,ja kada sam u 15. godini svog života izabarao trgovačku školu,bio sam najbolji učenik u odeljenju,gde su mi profesori savetovali,da se dalje obrazujem.Tom prilikom je moj otac izvršio pritisak na mene,da studiram pravo,gde sam se namučio samo tako,fakultet jesam završio,evo i do pravosudnog ispita došao,ali šanse za posao su ravne nažalost nuli,kako trenutno stanje stoji.Čak šta više,imao sam oštre sukobe sa njim oko izbora smera na trećoj godini studija,jer sam želeo da izučavam pravno-ekonomsku oblast,a on je hteo da se bavim građanskom parnicom;na kraju je moja odluka pobedila.Neverovatno je da je moj ćale bio i protiv toga da ja stažiram u okviru pravno-ekonomske oblasti,gde sam nažalost godinu dana nakon svojih studija izvisio i odsedeo kući,jer tamo gde je on hteo da budem,nije bilo mesta za mene,jer nisam imao vezu.Na kraju,kada je nažalost preminuo,ja sam svoj pripravnički staž obavio u leskovačkom Privrednom sudu;pozdrav svima iz te institucije,koji su mi tada izašli u susret ovom prilikom,i koji su naravno i danas dobri sa mnom.
Dobro,malo sam karikirao sa Mišinim navodima o obrazovanju,sada da se posvetim njegovim lekcijama o filmu.Dakle,Miša Radivojević nam kaže kako je sam film počeo na ideji pokretne slike,ali je u međuvremenu pokrao fazone iz drugih oblasti,kao što su muzika,književnost i arhitektura,pa je tako daleko odmakao od pokretne slike.Međutim,Miša Radivojević osvrće se i na sadašnju situaciju u filmskoj industriji,gde navodi kako je ona danas u krizi.Miloš je tom prilikom naveo da film nekad i film danas,jedno s' drugim nemaju veze.Rekao je tom prilikom,kako je nekad film bio umetnost i doživljaj,a danas je to rutina,kao da robu proizvodite.Naveo je tom prilikom,da mu smeta to što su naši iz Hollywooda dosta poprimili,i da je tako film izgubio na kreativnosti,jer su zapadnjaci uložili trud od 150 godina da osmisle takvu koncepciju,dok smo mi film doživeli malo drugačije.Naime,dok su oni gledali da preko filma ostvare profit i da to rade bez emocija,naši su gledali da tu ulože svoje emocije,svoju maštu,da se sprijatelje tokom poslovne saradnje,da bukvalno svoj privatan život prikažu na filmu.Miloš je naveo da često na razvoju nekog filmskog lika glumac,scenarista i reditelj,znali su da se međusobno konsultuju,dok je danas to po principu naređenje-izvršenje.Miloš Radivojević je takođe naveo,da čovek mora radi stvaranja filma,da uloži celog sebe,da bukvalno zapostavi svoju porodicu,i da mu se često dešavalo da ode na teren gde radi film,i da se vrati kući bukvalno u jutarnje sate,u doba doručka koji niko neće tada da ga jede.Međutim,navodi da je to bilo jedno divno iskustvo,jer se dešavalo,da sa scenaristom i glumcima sednu u Citroenov ,,Spaček'',pođu iz Beograda za Zagreb,gde su tamo na terenu snimali,i kako je to bio spor auto,oni su imali prilike da u toku dugotrajnog razgovora razmene svoja poslovna iskustva,da se tako novim profesionalnim saznanjima obogate,i da se tako dogovore kako da taj kulturni projekat iznesu na najbolji mogući način.Miloš takođe navodi,da je danas to nemoguće uz ova moćna vozila,gde se sve radi brzo i ekspresno.Ipak,on se osvrnuo i na neke rizične situacije u svom radnom veku,gde je naveo kako je nekad morao i noću da putuje autobusom,da bi stigao na teren da režirafilm,pa je bukvalno morao da motri,da ga ne napadne neka budala ili neki ludak,na šta mu se publika nasmejala,jer ga nažalost nisu razumeli.Moraću sada ponovo da karikiram;evo kako sam dogurao do pravosudnog ispita,često sam na relaciji Leskovac-Beograd i nazad,tako da znam šta se dešava.Do sada sam,hvala Bogu dobro prolazio,ali sam se zato uvek muški premoren s' puta vraćao i nažalost u nevreme putovao.
Ono što je možda takođe bitno,jeste i to što je Miloš Radivojević rekao da je svaki čovek univerzum za sebe,i da svako od nas različito doživljava ljubav,mržnju,rat,sukob,tako da je stvarno neumesno da nam on drži pridike o tome,i da nam kroz film takve stvari prezentuje.Ovde je usledio savet svima,da zaboravimo na poistovećivanje sa drugima,već da gledamo da budemo originalni,tako da ovaj stav pozdravljam i podržavam.On je tom prilikom naveo,da u filmureditelj treba da se potrudi da prikaže sebe kroz druge likove tj. onako kako on doživljava scenario,a ne kao što danas njegove mlađe kolege rade,da naprave stvar koju će tržište hteti da plati,kao da prave fabričke proizvode.
Takođe,Miloš Radivojević je izneo i jedan detalj iz svog privatnog života,kako je '80-ih godina prošlog veka izgubio sluh,pa je morao da se leči od toga,jer niti je mogao koncerte da posećuje,niti ton filmove da gleda,ali je ipak tom prilikom gledao šta drugi režiraju,i video da naši ne treba uopšte da se bave inostranom kinematografijom,niti da bilo koga kopiramo,zato što je mentalitet publike od područja,do područja različit.Ovo me podsetilo opet na moje studentske dane,gde sam naučio da ni u dve države,ustavi ne mogu biti potpuno identični,niti mogu dve države da imaju potpuno istu ekonomsku politiku,jer se i jedno i drugo kroje prema mentalitetu naroda i prema geografskim prilikama(ovo drugo se odnosi na ekonomiju).Miloš je tada tom prilikom naveo,da mi trebamo da gledamo u svoje dvorište i da stvaramo svoj svet,a ne da nam kapu drugi kroje.Takođe,dotični je naveo,da on baš komunjarama nije bio podoban,jer je hteo slobodno da stvara,i nije hteo da ga niko ograničava,niti da mu nameće svoje principe,zbog čega je često sa svojim stvaralaštvom bio tada marginalizovan,jer je i sam imao antikomunistčke stavove,mada je vodio računa da ga to skupo ne košta.Takođe,Miloš je predložio da malo trebamo unazad da se vratimo,makar u '80-e,u suprotnom ćemo doživeti da se neki minifilmovi snimaju na smart telefonima,a to će onda izgubiti svaki smisao.Takođe,pomenuti reditelj je rekao,kako nikada zanat ne trebamo učiti od najboljih,već treba učiti od osrednjih,zato što su najbolji sebični i svoje radno iskustvo i sva svoja saznanja kriju kao zmija noge.Šta više reći,baš puno informacija,hajde da malo privodim kraju.Dakle,Miša kao i uvek ljubazan sa publikom,malo i duhovit,konkretno mene je zezao,da se fotografišemo iz profila,a ne ampas,mada sam na njegovu šalu ozbiljno odgovorio da je ampas ipak bolja opcija.Takođe,ovde je bio prisutan i glumac Svetoazar Cvetković,koji je u publici pratio ovu tribinu,ali je fanovima takođe bio dostupan.Inače,ovaj glumac je bio prisutan i na otvaranju pomenutog festivala pored Dragana Petrovića Peleta,Dare Džokić i Andreja Šepetkovskog,o kome sam pre par dana pisao;Pele i Dara nisu bili na koncertu posle otvaranja,ali verujem da ni sa njima publika nije imala problema,Peleta sam čak i upoznao jednom prilikom.
Kada se sve završilo,prošetao sam do hola LKC-a u prizemlju,ne bi li našao tablu na kojoj piše ,,Kaloderm sapunara'',jer na mestu kulturnog centra bila ta sapunara porodice Vlajčić pre II svetskog rata,ali sam umesto te table pronašao uspomenu iz moje blikse prošlosti;radi se o klaviru koji je moj otac restaurirao pre 7 godina.Istog momenta,stvorila mi se slika u glavi kako je taj klavir ruiniran stigao kod nas,skoro pred raspadanje,a danas izgleda kao da je tek kupljen.To je sećanje koje po malo boli,jer klavir je tu,a moj otac više nije,ali je to i sećanje koje vredi;predmet koji me opominje.
↧
Drug Marko - Ko je bio Aleksandar Rankovic?
↧
SKANDAL NA GROBLJU! Udovica Tome Zdravkovića TVRDI: Prevarena sam! Nisam dobila ni dinar od FILMA!
↧
↧
Ko je Aleksandar Ranković | Drug Marko
↧
Ko je Koča Popović (kritika dokumentarca o Koči Popoviću)
↧
DARA IZ JASENOVCA Bilo je mnogo gore nego u filmu!
↧
Analiza filma ,,Uništitelj''
↧
↧
Daljinski kontrolisani, Džo L. Viler- kako televizija utiče na vas i vašu porodicu - Audio Knjiga
↧
KOD DVA BELA GOLUBA: Mijat Mijatović (Radio Beograd, 2. III 1990.)
↧
BITKA NA NERETVI STA SE ZAPRAVO DESILO(KRITIKA KULTNOG FILMA)
↧
Govornica - Bojana Maljević: Zašto je ukinuta serija "Otvorena vrata"? ...
↧
↧
Radovan III-Da li znate šta se zaista dešavalo na predstavi?
↧
Ko je najbolji srpski kompozitor svih vremena?
Pre 4 godine,otkrio sam ko je ubedljivo najveća zvezda Srbije svih vremena.Očigledno je,da je taj podatak za mnoge bio iznenađenje,ali je bitno,da je taj podatak bio i tačan.Sada mi se pružila još jedna prilika,a to je,da otkrijem ko je najbolji domaći kompozitor svih vremena.Verovatno bi ste ovaj pojam vezali za uspeh na Eurosongu,ili za uspeh na MTV-ju,ili možda za nekog kompozitora,koji je čuvenih '80-ih nanizao brojne hitove,jer svakako,to jesu opravdana merila za ovakve titule.Međutim,da li vam je ikad palo na pamet da su se svi ti muzičari,koji su uspeli na takav način,poslužili,pozajmljujući tuđe note za svoja dela?Ha,nekad ne,danas da.Pa kako onda odrediti najboljeg?Veoma jednostavno,kriterijum treba da bude taj da najbolji kompozitor bude onaj čija su autorska dela najviše bila obrađivana ili plagirana.Znam,mnogima ovo izaziva podsmeh,jer se mnogi pitaju,ko bi obrađivao i plagirao naše muzičare,kada ih svi znamo kao plagijatore.Pa,kao što vidite svuda ima izuzetka,pa tako i ovde.Naime,reč je o Stanislavu Biničkom.Da,Stanislav Binički,čovek čije je autorsko delo ,,Marš na Drinu'' bilo najviše puta plagirano po čitavom svetu,za šta imam dokaz,a to je isečak iz moje liste o muzičkim plagijatima.Hajde da pogledamo,taj prilog.
Naravno,ova kompozicija nije jedina koju je radio Binički,već postoji sijaset njih,što takođe dostavljam ovde u prilogu.
Takođe,i RTS je uradio film,o ovom velikom kompozitoru,ali je to urađeno suviše neozbiljno,tako da sam odustao od postavljanja istog.Šta reći,sramota je to što su mediji marginalizovali ovakvog muzičara,i pružili pažnju,nekim drugim likovima,koji mu nisu ni do kolena.
↧
Kako se Saša Vasić druži sa svojim fanovima?
Još jedan filmskifestival u Leskovcu,opet novi događaji,naravno filmski,ali i scenski nastupi određenih muzičara.Ovog puta,ta čast pripala je pop pevaču Saši Vasiću.To beše onaj pevač,što ga pamte po kosici?Da,pamte ga po kosici,ali i po pesmama,kao što su A gde si bila ti(od svih njegovih pesama,ova mi se najviše sviđa),Nije znala da je volim(pesma koju je čuvena Marija Šerifović pevala na početku svoje karijere na svojim nastupima),Zašto te sanjam,Život si mi dala ti,Samo ću s'tobom trajati itd.Sašu sam sreo u kafiću ,,Promenada'',gde je inače i organizovan njegov nastup na današnji dan,sa početkom u 22 časa.Sale je ovde tonsku probu imao oko pola šest u podne,naišao je u trenutku kada sam se raspitivao,za uslove oko prisustvovanja koncertu.Čekaj,kakvi sada uslovi,ako je ulaz slobodan?Slobodan ili uslovno slobodan?Narode,za sve koncerte na filmskomfestivalu u ,,Promenadi'',morate da nabacite rezervaciju i večericu,koja brat bratu košta oko 800 kinte/glavi,a imate 4 koncerta,pa razmislite.Inače,ipak je sve rezervisano,tako da nisam uspeo da ulovim slobodno mesto.Dakle,šta reći,nema više one humanosti u narodu kao pre 15 godina.Šta da vam kažem,kad su na festivalu naplaćivali ulaz za filmove ,,Čuvar plaže u zimskom periodu''(film iz 1976.godine) i ,,Tango argentino''(film iz 1992.godine),po ceni od 300 din./glavi,a ja sam ovaj drugi film na DVD izdanju platio upola manje 2009.godine,i imam ga i danas,mogu da ga gledam kad hoću.Ovo stvarno nema smisla,te filmove i na internetu imate da podgledate u celosti,i evo postavljam ih ovde.
ČUVAR PLAŽE U ZIMSKOM PERIODU(1976)
TANGO ARGENTINO(1992)
Neko će reći,sada su ta stara izdanja u digitalizovanoj verziji,mada je moj stav,da nije ni bilo potrebe za digitalizacijom tako dobrih snimaka,što se i vidi iz priloženog.
Što se inače samog Saše Vasića tiče,čovek je ljubazan sa publikom,i uredno se pojavio na svojoj tonskoj probi,tako da tu stvarno nema problema.
↧